Subpage under development, new version coming soon!
Subject: Šta se sluša?
e svašta si kačio, al posle ovog stvarno idem da se roknem!!!:)
лаган ритам, сваком се неће поједини делови свидети, ал нема расипања мржње.
давно сам ја пијан рекао да у кибуцима нам је спас. :D
...
Претрчо сам аутопут, мој је спас шума
и жена јака и вредна што све уме да кува,
у пољу сам од јутра, око поднева на ручак,
ортака што је свратио сам одвико од пљуга.
Гибаница врућа, ракије је пуна кућа,
нема кока коле па немам шта да мућкам,
нема ћелаве Европе да ми кења да сам урбан,
ни неког Екс Ју бенда с' пуно ем ти ви звука.
Само цвркут птица, дивљих животиња рика,
мислим да је вук, ал нисам смео да га питам,
отишо у шуму да своје ране видам,
са одвратним људима што мање да се виђам.
У даљини светла мирна, око мене поља жита,
лицем лежем ка земљи да је чујем како игра,
да јој кажем да је чувам и да не брине никад,
ја сам побего од људи да повратим стари ритам.
Да ми опет расту нокти да је вода опет чиста,
да је храна она права, моје брашно ту из млина,
није храна са слика него укуси детињства,
са ручка код бабе док је душа била мирна.
Нема самопослуге нема уредних локала
само грумен блата испод њега кромпир златан,
да јурим ко дебил мрежом инсекте да хватам,
да научим ко деда пушком да баратам.
Подшишана коса, моји знају зашто брада,
нек причају да Ћофо је одлепио од града,
јесмо јаки али ветрењача је јача,
добијају нас скоро да смо пукли као стакла
ВЕДРО НЕБО, ПУНО СРЦЕ, У ДУБИНИ ШУМЕ,
ГДЕ СВЕ ЈЕ ОНАКО КАКО И ТРЕБА ДА БУДЕ,
У ДУБИНИ ШУМЕ У СВЕЖИНИ ОВОГ ВЕТРА,
У БОРБИ ПРОТИВ ОВОГ, СВЕТА ШТО СЕ МЕЊА
(edited)
давно сам ја пијан рекао да у кибуцима нам је спас. :D
...
Претрчо сам аутопут, мој је спас шума
и жена јака и вредна што све уме да кува,
у пољу сам од јутра, око поднева на ручак,
ортака што је свратио сам одвико од пљуга.
Гибаница врућа, ракије је пуна кућа,
нема кока коле па немам шта да мућкам,
нема ћелаве Европе да ми кења да сам урбан,
ни неког Екс Ју бенда с' пуно ем ти ви звука.
Само цвркут птица, дивљих животиња рика,
мислим да је вук, ал нисам смео да га питам,
отишо у шуму да своје ране видам,
са одвратним људима што мање да се виђам.
У даљини светла мирна, око мене поља жита,
лицем лежем ка земљи да је чујем како игра,
да јој кажем да је чувам и да не брине никад,
ја сам побего од људи да повратим стари ритам.
Да ми опет расту нокти да је вода опет чиста,
да је храна она права, моје брашно ту из млина,
није храна са слика него укуси детињства,
са ручка код бабе док је душа била мирна.
Нема самопослуге нема уредних локала
само грумен блата испод њега кромпир златан,
да јурим ко дебил мрежом инсекте да хватам,
да научим ко деда пушком да баратам.
Подшишана коса, моји знају зашто брада,
нек причају да Ћофо је одлепио од града,
јесмо јаки али ветрењача је јача,
добијају нас скоро да смо пукли као стакла
ВЕДРО НЕБО, ПУНО СРЦЕ, У ДУБИНИ ШУМЕ,
ГДЕ СВЕ ЈЕ ОНАКО КАКО И ТРЕБА ДА БУДЕ,
У ДУБИНИ ШУМЕ У СВЕЖИНИ ОВОГ ВЕТРА,
У БОРБИ ПРОТИВ ОВОГ, СВЕТА ШТО СЕ МЕЊА
(edited)
Подшишана коса, моји знају зашто брада,
нек причају да Ћофо је одлепио од града,
јесмо јаки али ветрењача је јача,
добијају нас скоро да смо пукли као стакла
... кад после ракија феста залелујаш инђијским кафанама?! аааа ти си луд Вукашинем не деца око тебе.
нек причају да Ћофо је одлепио од града,
јесмо јаки али ветрењача је јача,
добијају нас скоро да смо пукли као стакла
... кад после ракија феста залелујаш инђијским кафанама?! аааа ти си луд Вукашинем не деца око тебе.
ova cica bash lepo zna da igra :)
kakva shtinalebo :)))
kakva shtinalebo :)))