Subpage under development, new version coming soon!
Subject: Zagonetne priče
neuro to
All
Ko voli priče, uživaće u njima, ali svaka postavlja ne baš lak zadatak - repavanje logičke zagonetke vezane za događaje iz neobičnog traperskog naselja. Autor "Zagonetnih priča" Uroš Petrović predsednik je srpskog ogranka Mense i jedan je od najuspešnijih rešavača IQ-X testa na svetu.
Prepisivaću na svakih par dana ovde po jednu pričicu, pa da se malo zabavite :)
Prepisivaću na svakih par dana ovde po jednu pričicu, pa da se malo zabavite :)
Zagonetna priča 86 - Probušena kofa
Atilija i Boko su došli kod Pufta, traperskog kovača. Dečak je nosio kofu sa probušenim dnom.
"Zdravo! Možeš li da mi središ ovu kofu? Malo se probušila...", reče Boko domaćinu.
"Eh, malo se probušila. To će te koštati 2 novčića. Nema tu mnogo-malo. Ili je bušna ili nije! Jedna rupa je dovoljna da se voda u njoj ne može držati. Ima tu dosta posla!", mudrovao je Puft.
"Vidiš, čudno je to. Ja imam nešto što ima rupe i odozdo i odozgo, pa čak i sa strane, a opet sasvim lepo drži vodu", uključi se Atilija u razgovor.
Puft se nekoliko trenutaka pravio da ga devojčicine reči ne zanimaju. Ipak on je bio nadaleko poznat po svojoj neukrotivoj radoznalosti.
"Ma ne izmišljaj. Tako nešto ne postoji. Pazi to - puno rupa! Ha!", pokušao je kovač da izazivanjem iznudi odgovor.
"Postoji i te kako! Otkriću ti šta je to ako okrpiš Bokovu kofu besplatno", reče Atilija.
"To nikako. Ne dolazi u obzir! Setiću se ja i sam", opirao se Puft.
Sve vreme dok je sređivao probušenu kofu lupao je glavu. Kada je završio tutnuo je kofu Boku u ruke i ljutito rekao devojčici:
-Ti i tvoje zagonetke! Predajem se! Hajde reci mi, šta to imaš?"
Šta je Atilija odgovorila?
Zagonetna priča 54 - Puftova priča za laku noć
Puft je bio besan jer su sve njegove zagonetke traperi brzo rešili. Namerio je da se osveti Atiliji, Boku i Anulu tako što će ih preplašiti jednom jezivom pričom pred spavanje. Iskoristio je trenutak kada su ostali malo utihnuli i osvrnuvši se ka deci započeo.
"Jedne večeri, moj rođak Vam iz naseobine na dalekom zapadu obilno je večerao. Posle toga uzeo je dugački štap od koga se nije odvajao i prošetao pored šume uživajući u odsjaju punog meseca. Cele večeri čulo se zavijanje vukova..."
Dok je govorio vatra je izvodila igru senki na njegovom bucmastom licu.
"I? Šta se tada dogodilo?", navališe deca.
"Vratio se u svoju kolibu, naslonio štap pored kreveta i legao da spava. Sanjao je da je na rubu šume sreo vrača okruženog belim vukovima. Neznančevo lice beše išarano groznim bojama. Baš u trenutku dok je sanjao da je taj vrač zamahivao nekakvim sečivom ka njegovom vratu, štap koji je ostavio pored kreveta pade i pogodi mog uspavanog rođaka tačno ispod brade. On se toliko prepade da na mestu izdahnu. Sahranili su ga sa njegovim dugačkim štapom..."
"To baš i nije istinita priča, zar ne?", iznenadi Atilija pripovedala.
"Istina je. Od prve do poslednje reči!" ljutito je uzviknuo Puft.
Atilija je lepo obrazložila svoju tvrdnju i time naterala debelog trapera da prizna da je sve izmislio. Šta je devojčica primetila?
Zagonetna priča 57 - Slovo kojeg nema
Anul i Boko su krenuli na jezero. Rešili su da pozovu i Atiliju, ali je ona u svom dvorištu crtala po tkaninama.
"Hajde sa nama, mani se tog šaranja" doviknu joj Anul.
"Nije to šaranje. Pišem po platnu" odgovori ona ozbiljno.
"A šta pišeš?" upita je Boko.
"Napisaću jednu reč. Ako je pak pročitam otpozadi, nema prvog slova te reči!" čikala ih je devojčica.
"Hajde da vidimo i to čudo. Zvuči vrlo tajanstveno!" uzviknuše oni, potpuno zaboravivši na jezero.
"Ako ne uspete da pogodite šta ću napisati, pomoći ćete mi da sredim dvorište?" upita ona.
Dečaci se složiše. Tu su se prešli jer nikako nisu mogli da dokuče koja je to reč sa tako neobičnom osobinom.
"Predajemo se! Ne možemo da se setimo", priznadoše posle nekog vremena.
Atilija napisa reč na platnu, vidljivim, jasnim slovima.
Koju reč je Atilija napisala?
(edited)
(edited)
Atilija i Boko su došli kod Pufta, traperskog kovača. Dečak je nosio kofu sa probušenim dnom.
"Zdravo! Možeš li da mi središ ovu kofu? Malo se probušila...", reče Boko domaćinu.
"Eh, malo se probušila. To će te koštati 2 novčića. Nema tu mnogo-malo. Ili je bušna ili nije! Jedna rupa je dovoljna da se voda u njoj ne može držati. Ima tu dosta posla!", mudrovao je Puft.
"Vidiš, čudno je to. Ja imam nešto što ima rupe i odozdo i odozgo, pa čak i sa strane, a opet sasvim lepo drži vodu", uključi se Atilija u razgovor.
Puft se nekoliko trenutaka pravio da ga devojčicine reči ne zanimaju. Ipak on je bio nadaleko poznat po svojoj neukrotivoj radoznalosti.
"Ma ne izmišljaj. Tako nešto ne postoji. Pazi to - puno rupa! Ha!", pokušao je kovač da izazivanjem iznudi odgovor.
"Postoji i te kako! Otkriću ti šta je to ako okrpiš Bokovu kofu besplatno", reče Atilija.
"To nikako. Ne dolazi u obzir! Setiću se ja i sam", opirao se Puft.
Sve vreme dok je sređivao probušenu kofu lupao je glavu. Kada je završio tutnuo je kofu Boku u ruke i ljutito rekao devojčici:
-Ti i tvoje zagonetke! Predajem se! Hajde reci mi, šta to imaš?"
Šta je Atilija odgovorila?
Zagonetna priča 54 - Puftova priča za laku noć
Puft je bio besan jer su sve njegove zagonetke traperi brzo rešili. Namerio je da se osveti Atiliji, Boku i Anulu tako što će ih preplašiti jednom jezivom pričom pred spavanje. Iskoristio je trenutak kada su ostali malo utihnuli i osvrnuvši se ka deci započeo.
"Jedne večeri, moj rođak Vam iz naseobine na dalekom zapadu obilno je večerao. Posle toga uzeo je dugački štap od koga se nije odvajao i prošetao pored šume uživajući u odsjaju punog meseca. Cele večeri čulo se zavijanje vukova..."
Dok je govorio vatra je izvodila igru senki na njegovom bucmastom licu.
"I? Šta se tada dogodilo?", navališe deca.
"Vratio se u svoju kolibu, naslonio štap pored kreveta i legao da spava. Sanjao je da je na rubu šume sreo vrača okruženog belim vukovima. Neznančevo lice beše išarano groznim bojama. Baš u trenutku dok je sanjao da je taj vrač zamahivao nekakvim sečivom ka njegovom vratu, štap koji je ostavio pored kreveta pade i pogodi mog uspavanog rođaka tačno ispod brade. On se toliko prepade da na mestu izdahnu. Sahranili su ga sa njegovim dugačkim štapom..."
"To baš i nije istinita priča, zar ne?", iznenadi Atilija pripovedala.
"Istina je. Od prve do poslednje reči!" ljutito je uzviknuo Puft.
Atilija je lepo obrazložila svoju tvrdnju i time naterala debelog trapera da prizna da je sve izmislio. Šta je devojčica primetila?
Zagonetna priča 57 - Slovo kojeg nema
Anul i Boko su krenuli na jezero. Rešili su da pozovu i Atiliju, ali je ona u svom dvorištu crtala po tkaninama.
"Hajde sa nama, mani se tog šaranja" doviknu joj Anul.
"Nije to šaranje. Pišem po platnu" odgovori ona ozbiljno.
"A šta pišeš?" upita je Boko.
"Napisaću jednu reč. Ako je pak pročitam otpozadi, nema prvog slova te reči!" čikala ih je devojčica.
"Hajde da vidimo i to čudo. Zvuči vrlo tajanstveno!" uzviknuše oni, potpuno zaboravivši na jezero.
"Ako ne uspete da pogodite šta ću napisati, pomoći ćete mi da sredim dvorište?" upita ona.
Dečaci se složiše. Tu su se prešli jer nikako nisu mogli da dokuče koja je to reč sa tako neobičnom osobinom.
"Predajemo se! Ne možemo da se setimo", priznadoše posle nekog vremena.
Atilija napisa reč na platnu, vidljivim, jasnim slovima.
Koju reč je Atilija napisala?
(edited)
(edited)
onda ako neko drugi bude imao neku reč koja je nepoznata, rado ću mu pomoći ;)
hehe....ma to ja ovim lumenima (da ne kažem besposličarima :)) što mi rješavaju dnevno 5 zagonetki :)
kad vama na poslu nije disciplina ko kod marka. njegov shef ima aparat za citanje misli i cim se registruje da misli ne idu u pravom smeru dolazni izvrsni menadzer za kaznjavanje i zabusante nagradjuje sa 20-40 udaraca bichem
pa znam situaciju :)
krenemo na plažu, a jaza u majici. kažem ja njemu da skine majicu, a on tiho procedi kroz zube "ma mani me dule, danas sam zaboravio da doručkujem pred posao i oko 11 me stisla glad. samo na trenutak sam pomislio kako bi bilo lepo da ubacim neki slasan zalogaj u moj stomak koji zavija poput vuka u hladnoj noći poče da pišti ona prokleta naprava. izvršni menadžer za kažnjavanje se pojavio za manje od 30sekundi i na moja leđa sručio 20 vrućih udaraca bičem. sad nema sunčanja ni ulaska u slanu vodu bar tri četiri dana :("
krenemo na plažu, a jaza u majici. kažem ja njemu da skine majicu, a on tiho procedi kroz zube "ma mani me dule, danas sam zaboravio da doručkujem pred posao i oko 11 me stisla glad. samo na trenutak sam pomislio kako bi bilo lepo da ubacim neki slasan zalogaj u moj stomak koji zavija poput vuka u hladnoj noći poče da pišti ona prokleta naprava. izvršni menadžer za kažnjavanje se pojavio za manje od 30sekundi i na moja leđa sručio 20 vrućih udaraca bičem. sad nema sunčanja ni ulaska u slanu vodu bar tri četiri dana :("