Subpage under development, new version coming soon!
Subject: Pijani topik
xD
нема ту форе драги колега, став, животна начела и те спике са шанка. :D
нема ту форе драги колега, став, животна начела и те спике са шанка. :D
Da volimo da pijemo, volimo, ali da smo u samom vrhu nije istina oca im jebem! Nagledao sam se jEvrope za svojih 27 nepunuh leta, daleko smo mi od barem polovine po shljemarizmu!
11 дана без алкохола, низ са којим се није дичити је јуче приведен крају.
осокољени и не тако млади ја се храбро борио од раног поподнева против љутијег ривала тешкаша у виду сопствене јетре, желудца и оно мало савесног мозга што ми остало.
да не бих ову неравноправну битку водио сам, постарао се стари поуздани Јеленко по струци зидар - који је свему пришао стидљиво, ал ипак видно срећан због поновног дружења и битака вољевања поред мене раме уз раме.
почетак тече споро, агилно попут хроме корњаче. да се приметити да је физичка спрема далеко од идеалне, ал сваки гутљај реске, окрепљујуће мешавине хмеља и јечма даје подстрек да се настави даље до коначног циља: стања тоталне опијености.
желудац би да реагује, укључује све механизме одбране, хтео би да избљуне свету течност попут гује из мрачнога `ада, Јеленко се баца у њег` стропоштајућ се и задњим атомима снаге му долази главе и чини ултимативну жртву, жртву себе рад' мене и вишег циља зацртаног.
Ооо ти гујо клета у недрима што си спила једанаест дана дугих, прими жртву Јелен пива, првог мећу палим, првога од многијех једнаких, прими удар његов и врати се у мрачне тмине `ада својег, да там почиваш занавјек!
видевш ова храбра геста, пластичари иста рода се уздигнуше ко једним гласом загрмеше, храбро звери у чељусти потрчаше и у бујици од 4 литре несташе.
надомах циља касам, пределе Жал кафане осматрам:
толико пријатељски настројених лица, толико грла насушних које ишту пива, ракије и шприцера славећ свакојаке успехе спортиста Сербских, луча опијености се пролама успаваним мозгом, пивски облаци натапају сваки педаљ тела, флора ракије цвета, а мени је онако баш милина, док стојим озарен, срећан и пијан!
просто да се запитам шта сам радио тих проклетих 11 дана. :D
осокољени и не тако млади ја се храбро борио од раног поподнева против љутијег ривала тешкаша у виду сопствене јетре, желудца и оно мало савесног мозга што ми остало.
да не бих ову неравноправну битку водио сам, постарао се стари поуздани Јеленко по струци зидар - који је свему пришао стидљиво, ал ипак видно срећан због поновног дружења и битака вољевања поред мене раме уз раме.
почетак тече споро, агилно попут хроме корњаче. да се приметити да је физичка спрема далеко од идеалне, ал сваки гутљај реске, окрепљујуће мешавине хмеља и јечма даје подстрек да се настави даље до коначног циља: стања тоталне опијености.
желудац би да реагује, укључује све механизме одбране, хтео би да избљуне свету течност попут гује из мрачнога `ада, Јеленко се баца у њег` стропоштајућ се и задњим атомима снаге му долази главе и чини ултимативну жртву, жртву себе рад' мене и вишег циља зацртаног.
Ооо ти гујо клета у недрима што си спила једанаест дана дугих, прими жртву Јелен пива, првог мећу палим, првога од многијех једнаких, прими удар његов и врати се у мрачне тмине `ада својег, да там почиваш занавјек!
видевш ова храбра геста, пластичари иста рода се уздигнуше ко једним гласом загрмеше, храбро звери у чељусти потрчаше и у бујици од 4 литре несташе.
надомах циља касам, пределе Жал кафане осматрам:
толико пријатељски настројених лица, толико грла насушних које ишту пива, ракије и шприцера славећ свакојаке успехе спортиста Сербских, луча опијености се пролама успаваним мозгом, пивски облаци натапају сваки педаљ тела, флора ракије цвета, а мени је онако баш милина, док стојим озарен, срећан и пијан!
просто да се запитам шта сам радио тих проклетих 11 дана. :D
Па једна бараба од вас(препознаће се тај) нашла мене да зове у 3 ујутру,скочио сам ко мачка бем му миша хД
baš smo presisali. Pozdrav svima koji su bili, a specijalan pozdrav za đomlinu baku :)