Subject: Šta se sluša?

kakva pobeda!!

ne mogu, da da da se porede
sladoled i šlag od jagode...

Krenuli su gromovi, krenule su munje,
svako normalan je krenuo da mu bolje bude,
ovo nije Belo Dugme, ovo nema nigde drugde,
mora bežimo ka selu il' neće da nas bude

Ako hoće da nas truje, da se malo više trude,
da jedemo hranu, naše rodne grude,
da umem da sviram sada bih odsviro trube,
i pozvao sve ljude niko od otrova da trune,

Sede glave mudre nisu znale glave lude
da Srbija, što oni hoće, nikad neće bude,
imam svoju kravu muzem, pod snegom da se mrznem,
opancima udobnim zamenim tike brze,

Nema više slobodnih, ušli su baš svuda,
sad se spava i onom što je uvek bio budan,
tragovi po nebu, avioni ne idu tuda,
zoveš studio B svi ti kažu da si ludak,

Pretrčo sam autoput, moj je spas šuma
i žena jaka i vredna što sve ume da kuva,
u polju sam od jutra, oko podneva na ručak,
ortaka što je svratio sam odviko od pljuga,

Gibanica vruća, rakije je puna kuća,
nema koka kole pa nemam šta da mućkam,
nema ćelave Evrope da mi kenja da sam urban,
ni nekog Eks Ju benda s' puno em ti vi zvuka,

Samo cvrkut ptica, divljih životinja rika,
mislim da je vuk al nisam smeo da ga pitam,
otišo u šumu da svoje rane vidam,
sa odvratnim ljudima što manje da se viđam,

U daljini svetla mirna, oko mene polja žita,
licem ležem ka zemlji da je čujem kako igra,
da joj kažem da je čuvam i da ne brine nikad,
ja sam pobego od ljudi da povratim stari ritam,

Da mi opet rastu nokti da je voda opet čista,
da je hrana ona prava, moje brašno tu iz mlina,
nije hrana sa slika nego ukusi detinjstva,
sa ručka kod babe dok je duša bila mirna

Nema samoposluge nema urednih lokala
samo grumen blata ispod njega krompir zlatan,
da jurim ko debil mrežom insekte da hvatam,
da naučim ko deda puškom da baratam,

Podšišana kosa, moji znaju zašto brada,
nek pričaju da Ćofo je odlepio od grada,
jesmo jaki ali vetrenjača je jača,
dobijaju nas skoro da smo pukli kao stakla.


кибуц... оснивам кибуц по сербскије како ваља и требује после ове песме, кибуц...апгрејдован ко анђели у Херојима 3 - ненадјебиво.

Well I never pray
But tonight I'm on my knees yeah
I need to hear some sounds that recognize the pain in me, yeah
I let the melody shine, let it cleanse my mind, I feel free now

bol :)

за брата Гвида Неура Војводића да се сето корена :D :


бураз ми пустио ово пре који месец, не да је предивна песма него... право освежење што се тиче тамбурице. какви прелази ритма, леп текст, ово је уметност.



Нема више ништа ново, ништа више ја не мењам,
знаш ме иста песма , исти сам.
Нисам више среће весник, остао сам само песник,
луда глава, фрајло плава...

...Живот неком буде мајка, неком маћеха;
мене обе оставиле, начисто ме напустиле.
свако има своју праву, а ја имам фрајлу плаву,
више среће него памети!

боме предвиђам, литре и литре пива уз ову стварчицу вечерас, није шала.