Subpage under development, new version coming soon!
Subject: nijedan od ponudjenih odgovora
a nasha trenutna vlast je uradila bash to i pokazala svoju glad za vlashcu i ne meshanju nekih drugih u istu....
pa to sa sps-om je za mene bio totalni shok i lep pokazatelj koji su prioriteti nashem predsededniku i njegovoj vladajucoj stranci.
pa to sa sps-om je za mene bio totalni shok i lep pokazatelj koji su prioriteti nashem predsededniku i njegovoj vladajucoj stranci.
Napravili ste mi lep uvod za jedan tekst što sam piskarao ovih dana. Malo je poduži, nadam se da će onaj koga zanima smoći snage da ga pročita do kraja.
Dosta nam je malih (velikih) stranaka!!!
Ovakve izjave se mogu često čuti u međusobnim razgovorima naših sugrađana, a jedno vreme je ta priča išla i u medijima. Zašto? Zato što je situacija u društvu i državi katastrofalna. Zato što je skoro sve propalo, od moralnih vrednosti do ogromnih industrijskih kompleksa. Zato što JP i državna administracija ne rade posao koji bi trebalo, a mi građani ih plaćamo i to vrlo skupo. Na kraju, zato što živimo u partokratijskoj državi i zato što neko mora da bude kriv od partija u vlasti i parlamentu. Naravno da za to nisu krivi ni DS ni SNS, dve trenutno najveće stranke i jedno vreme zagovarači dvopartijskog sistema. Dve trenutno finansijski najmoćnije stranke u zemlji, a čiji finansijeri nam nisu poznati.
Da se vratimo na građane Srbije, ili ti birače. Kako oni trenutno razmišljaju? S obzirom da svi znamo kako funkcioniše država pred izbore i nekoliko meseci posle izbora. Karikiraću. Pred izbore se sve zaustavlja. Ne daj bože da se pokrene neka privatizacija, ili javna nabavka, a da se ne zna koja stranka bi trebalo da uzme proviziju za namešteni posao, nekome. Posle izbora i pre formiranja republičke, pokrajinske, opštinske, gradske većine, slede pregovori oko podele funkcija u raznim ministarstvima, državnim, gradskim i javnim preduzećima. Građanima je toga naprosto dosta. Pojedini građani čak razmišljaju da je najbolje da DS i SNS naprave koaliciju, formiraju vladu i tako se reše Ivice, Koštunice, Dinkića, Čedice i njihovih stranaka. Kakva zabluda? Zašto to kažem. Zato što DS i SNS neće ići sami na izbore. Naprotiv ići će u koaliciji sa istim tim malim strankama, najverovatnije. Ono što za sada znamo jeste da SNS, NS i Pokret Socijalista idu sigurno zajedno na sledeće izbore. Najverovatnije će još neka partija hteti da im se prikači, videćemo koja. Skoro da sam ubeđen da će DS, SPO i LSV napraviti predizbornu koaliciju za republičke izbore. Na stranu DS će sigurno hteti još neka „kombi“ stranka, pitanje je da li će ih DS primiti. Pored te dve najjače stranke imate koaliciju SPS-PUPS-JS i URS. Prva koalicija će verovatno promeniti izgled. Možda nas SPS iznenadi i sam izađe na izbore.
Par reči o URS-u. Novi projekat gospodina Dinkića, jedinog političara koji je bio u svim vladama od vlade Zorana Djindjića, pa do vlade gospodina Cvetkovića. Za svake izbore je imao neku „žvaku“ za građane Srbije. Prvo je bila stručnost ispred politike, zatim NIP, besplatne akcije... Sada je na redu regionalizacija i URS. Otkud sad to. Čovek je rešio da „rebrendira“ G17+, tako što će sa malim lokalnim strankama i lokalnim velmožama napraviti URS. Zašto se odlučio na taj korak? Zato što je G17+ sinonim za skoro sve probleme u državi, a pogotovo one najvažnije ekonomske. Čovek je odlučio da radi ono što najbolje zna, da daje prazna obećanja i uzda se u zaboravnost građana Srbije. Nadam se da će u ovom slučaju biti treća sreća i da će ga građani prozreti i ukazati mu nepoverenje. Šta će vlast posle toga sa njim zaista ne bih znao, ali mislim da svi znamo gde mu je mesto.
Na kraju tu su LDP, DSS i SRS, koje bi trebalo same da nastupe na izborima uz pomoć možda nekih nestranačkih organizacija, koje će se boriti do poslednjeg glasa da pređu cenzus.
Posle slike i prilike trenutne političke scene pokušao bih da zamislim neku novu vladu. Najmanje stranaka bi bilo u priči DS, SNS i njihovi prilepci, 6 pa naviše, ali to opet nisu dve stranke, koje bi same međusobno podelile odgovornost za dela neke buduće vlade. Male bi razlike bile i kada bi ove dve najveće stranke pravile vladu sa drugim strankama. Uvek bi se tu našlo bar šest stranaka i njihovih lidera čije bi finansijere trebalo namiriti. Najveća vlada bi sigurno bila ona sa URS-om. Ko zna koliko bi tu trebalo resora i fotelja.
Možete se oprobati i u igrici napravi svoju vladu (http://www.igre-igrice.rs/razne-igrice/sastavi-svoju-vladu).
Na kraju da dodam da je meni lično dosta svih parlamentarnih političkih stranaka, kako malih, tako i velikih. Na moju žalost i žalost većine građana Srbije, izabrali smo „demokratsko“ uređenje i od uvođenja parlamentarnih izbora uvek glasamo za manje zlo ili protiv nekoga.
Pošto revolucije neće biti i vlast možemo da smenimo samo na izborima, uspeo sam da pronađem alternativu na vreme. Ona glasi Nijedan od ponuđenih odgovora (NOPO). Za mene lično NOPO i jeste revolucija. Revolucija na političkoj sceni Srbije u tom smislu, da nismo političari, jer od politike ne živimo, da imamo nove ideje, da iako smo mladi i možemo da odemo napolje, želimo da ostanemo u Srbiji i promenimo je na bolje. Moram priznati da je ovo što radimo izuzetno teško, da su to pionirski koraci, da se borimo protiv Golijata i vetrenjača, sa neverovatnom medijskom blokadom. Ipak najteža je borba sa građanima, sa njihovim podozrenjem, sa odsustvom duha, sa stavom da su svi loši, čak i oni koji se ni na jedan jedini način nisu okoristili o budžet Republike Srbije. Na kraju poruka svima da nećemo odustati, jer ne želimo da dosadašnji potrošeni rad i trud bude uzaludan, a on nikako nije mali.
Dosta nam je malih (velikih) stranaka!!!
Ovakve izjave se mogu često čuti u međusobnim razgovorima naših sugrađana, a jedno vreme je ta priča išla i u medijima. Zašto? Zato što je situacija u društvu i državi katastrofalna. Zato što je skoro sve propalo, od moralnih vrednosti do ogromnih industrijskih kompleksa. Zato što JP i državna administracija ne rade posao koji bi trebalo, a mi građani ih plaćamo i to vrlo skupo. Na kraju, zato što živimo u partokratijskoj državi i zato što neko mora da bude kriv od partija u vlasti i parlamentu. Naravno da za to nisu krivi ni DS ni SNS, dve trenutno najveće stranke i jedno vreme zagovarači dvopartijskog sistema. Dve trenutno finansijski najmoćnije stranke u zemlji, a čiji finansijeri nam nisu poznati.
Da se vratimo na građane Srbije, ili ti birače. Kako oni trenutno razmišljaju? S obzirom da svi znamo kako funkcioniše država pred izbore i nekoliko meseci posle izbora. Karikiraću. Pred izbore se sve zaustavlja. Ne daj bože da se pokrene neka privatizacija, ili javna nabavka, a da se ne zna koja stranka bi trebalo da uzme proviziju za namešteni posao, nekome. Posle izbora i pre formiranja republičke, pokrajinske, opštinske, gradske većine, slede pregovori oko podele funkcija u raznim ministarstvima, državnim, gradskim i javnim preduzećima. Građanima je toga naprosto dosta. Pojedini građani čak razmišljaju da je najbolje da DS i SNS naprave koaliciju, formiraju vladu i tako se reše Ivice, Koštunice, Dinkića, Čedice i njihovih stranaka. Kakva zabluda? Zašto to kažem. Zato što DS i SNS neće ići sami na izbore. Naprotiv ići će u koaliciji sa istim tim malim strankama, najverovatnije. Ono što za sada znamo jeste da SNS, NS i Pokret Socijalista idu sigurno zajedno na sledeće izbore. Najverovatnije će još neka partija hteti da im se prikači, videćemo koja. Skoro da sam ubeđen da će DS, SPO i LSV napraviti predizbornu koaliciju za republičke izbore. Na stranu DS će sigurno hteti još neka „kombi“ stranka, pitanje je da li će ih DS primiti. Pored te dve najjače stranke imate koaliciju SPS-PUPS-JS i URS. Prva koalicija će verovatno promeniti izgled. Možda nas SPS iznenadi i sam izađe na izbore.
Par reči o URS-u. Novi projekat gospodina Dinkića, jedinog političara koji je bio u svim vladama od vlade Zorana Djindjića, pa do vlade gospodina Cvetkovića. Za svake izbore je imao neku „žvaku“ za građane Srbije. Prvo je bila stručnost ispred politike, zatim NIP, besplatne akcije... Sada je na redu regionalizacija i URS. Otkud sad to. Čovek je rešio da „rebrendira“ G17+, tako što će sa malim lokalnim strankama i lokalnim velmožama napraviti URS. Zašto se odlučio na taj korak? Zato što je G17+ sinonim za skoro sve probleme u državi, a pogotovo one najvažnije ekonomske. Čovek je odlučio da radi ono što najbolje zna, da daje prazna obećanja i uzda se u zaboravnost građana Srbije. Nadam se da će u ovom slučaju biti treća sreća i da će ga građani prozreti i ukazati mu nepoverenje. Šta će vlast posle toga sa njim zaista ne bih znao, ali mislim da svi znamo gde mu je mesto.
Na kraju tu su LDP, DSS i SRS, koje bi trebalo same da nastupe na izborima uz pomoć možda nekih nestranačkih organizacija, koje će se boriti do poslednjeg glasa da pređu cenzus.
Posle slike i prilike trenutne političke scene pokušao bih da zamislim neku novu vladu. Najmanje stranaka bi bilo u priči DS, SNS i njihovi prilepci, 6 pa naviše, ali to opet nisu dve stranke, koje bi same međusobno podelile odgovornost za dela neke buduće vlade. Male bi razlike bile i kada bi ove dve najveće stranke pravile vladu sa drugim strankama. Uvek bi se tu našlo bar šest stranaka i njihovih lidera čije bi finansijere trebalo namiriti. Najveća vlada bi sigurno bila ona sa URS-om. Ko zna koliko bi tu trebalo resora i fotelja.
Možete se oprobati i u igrici napravi svoju vladu (http://www.igre-igrice.rs/razne-igrice/sastavi-svoju-vladu).
Na kraju da dodam da je meni lično dosta svih parlamentarnih političkih stranaka, kako malih, tako i velikih. Na moju žalost i žalost većine građana Srbije, izabrali smo „demokratsko“ uređenje i od uvođenja parlamentarnih izbora uvek glasamo za manje zlo ili protiv nekoga.
Pošto revolucije neće biti i vlast možemo da smenimo samo na izborima, uspeo sam da pronađem alternativu na vreme. Ona glasi Nijedan od ponuđenih odgovora (NOPO). Za mene lično NOPO i jeste revolucija. Revolucija na političkoj sceni Srbije u tom smislu, da nismo političari, jer od politike ne živimo, da imamo nove ideje, da iako smo mladi i možemo da odemo napolje, želimo da ostanemo u Srbiji i promenimo je na bolje. Moram priznati da je ovo što radimo izuzetno teško, da su to pionirski koraci, da se borimo protiv Golijata i vetrenjača, sa neverovatnom medijskom blokadom. Ipak najteža je borba sa građanima, sa njihovim podozrenjem, sa odsustvom duha, sa stavom da su svi loši, čak i oni koji se ni na jedan jedini način nisu okoristili o budžet Republike Srbije. Na kraju poruka svima da nećemo odustati, jer ne želimo da dosadašnji potrošeni rad i trud bude uzaludan, a on nikako nije mali.
danas sam nesto raspolozen...
Norveški reditelj i nezavisni novinar-istraživač Ola Flum uzdrmao je "politički korektan" dio norveške javnosti dvodijelnim dokumentarnim filmom o Srebrenici, nedavno prikazanom na norveškoj TV.
Srbija ne želi da otkupi film, a nijedan naš medij ne smije o tome da napiše ni slovo.
Ola Flym je na osnovu materijala snimljenih na terenu napravio dokumentarni film, u namjeri da razobliči medijske laži isfabrikovane na ratom zahvaćenim područjima Jugoslavije. Ovaj film je došao u pravom trenutku, da poslije Hermanove knjige "Masakr u Srebrenici" osvijetli jedan drugačiji pogled na balkansku tragediju.
Za istinu je značajno to što ova djela dolaze sa različitih krajeva svijeta - nisu sinhronizovana, ni naručena, već, naprotiv, autorima otežavaju opstanak na medijskoj sceni, a Ola bi čak mogao imati velike probleme sa jakim muslimanskim lobijem u Norveškoj. Iako je do sada snimio tridesetak dokumentarnih filmova boraveći u Africi, SAD i Rusiji, čini se da je najviše odjeka imao ovaj balkanski - vjerovatno najkontroverzniji. Iz svjedočenja stranih vojnih lica na "privremenom radu" u ratom zahvaćenoj Jugoslaviji, kao i snimaka u kojima se vidi ulazak generala Mladića u praznu Srebrenicu, ruše se etablirani tabui o "nenaoružanoj" vojsci Alije Izetbegovića i 8.000 "ubijenih" civila.
Ovaj dokumentarni film u dva dijela ("Grad koji se može žrtvovati" i "Tragovi iz Sarajeva") već je uzdrmao norvešku javnost, a muslimani koji su sarađivali na filmu su se naknadno - poslije prijetnji smrću - ogradili od filma i učešća u njemu.
Jedna od rijetkih osoba koja se usudila da javno stane u odbranu Ole Flyma je dr Zorica Mitić, ona se već godinama uporno javno oglašava u odbranu istine o srpskom narodu, a u interesu - kako ona kaže - "njenog norveškog naroda", u Novom svjetskom poretku osuđenog na vjerovanje u laži, bez prava na sumnju.
"U svakom ratu prvo umire istina i prve ubice su mediji. Oni proizvode naručene slike unaprijed režiranih događaja sa ciljem da se izazovu predviđene reakcije. Zato su analize ratnih dešavanja sa vremenske distance vrlo važne jer se mogu postaviti u širu i pregledniju perspektivu dešavanja u svijetu, kako bi se dobile mnoge nijanse. Ola Flum je napravio takvu analizu i uz to je riječ dao muslimanskoj strani u Bosni. Muslimani u Bosni nisu homogeni u poimanju ratnih dešavanja i oni koji su bili u Sreberenici se osjećaju izdatim od vlastitog rukovodstva. Upravo to je prikazano u dokumentarnom materijalu, na kojem je režiser radio veoma odgovorno punih deset godina u saradnji sa Dejvidom Hebditom (Bi-Bi-Si) i dva muslimanska novinara."
"Mnogi razmišljaju o Srebrenici kao o novom holokaustu u Evropi, gdje je ubijeno 8.000 ljudi. U stvarnosti - to je bilo mnogo sveobuhvatnije i komplikovanije ratno dešavanje. Mi pokazujemo kako Mladić dejstvuje kao general koji želi da preuzme kontrolu nad jednom oblasti. Grad je napušten i oko 15.000 muškaraca je pobjeglo putem kroz srpske oblasti do muslimanskih linija. Niko ne zna koliko njih je naoružano. Nama se čini da je to ekstremno haotična situacija, nikako kao planirano etničko čišćenje", rekao je reditelj filma Ola Flum.
O motivima svjedoka da iskreno progovore o ovom tragičnom događaju, Ola iznosi sledeće podatke:
"Mi smo radili skoro isključivo sa muslimanskim izvorima. Preživjeli su nam pričali da su se osjećali izdani od svojih nadređenih u igri oko teritorije. Iz tih svjedočanstava se nedvosmisleno vidi da su muslimanski lideri bili spremni da žrtvuju Srebrenicu ne bi li dobili oblasti oko Sarajeva".
Flym izjavljuje da se iz dokumenata vidi da su muslimanski teroristi - mudžahedini iz Avganistana i Al Kaida došli u Bosnu sa oružjem i borcima, kako bi bili dio procesa građenja moderne Al Kaide.
"U filmu o tome svjedoče izvori iz američke obavještajne službe koji potvrđuju da su SAD omogućavale krijumčarenje oružja za muslimansku vojsku u demilitarizovanim zonama, uključujući i ispuštanje oružja blizu norveške baze UN u Tuzli, nedaleko od Srebrenice. Tokom ovakvih nelegalnih istovara bili su ugroženi životi norveških vojnika, zato što su srpske snage - kad su vidjele o kakvoj se prljavoj igri radi - reagovale artiljerijskom paljbom na položaje UN. U jednom takvom napadu ubijen je jedan norveški vojnik", kaže Flum.
Reditelj je imao priliku da govori o još jednoj laži američke pi-ar firme "Ruder Fin", Bernara Kušnera, ona je lansirala propagandnu farsu o srpskim logorima za istrebljenje, za koje se kasnije pokazalo da su bili sabirni centri za razmjenu zatvorenika, što je potvrdio i Alija Izetbegović.
Rat u Bosni - koji je rezultirao totalnim uništenjem Jugoslavije, imao je za cilj da razbije socijalističku Jugoslaviju i njen socijalistički sistem, ne bi li zemlju stavili pod multinacionalnu kontrolu, što bi stavilo pod kontrolu i strateški važnu rijeku Dunav. Posljedica je četvorogodišnji rat, poguban za sve narode na tim prostorima - kako za muslimane u Bosni, tako i za Srbe i Hrvate.
Kad je u pitanju uloga Ahtisarija, nominovanog za Nobelovu nagradu za mir 2008. godine, Ola Flum podsjeća da je on bio samo marioneta SAD, NATO i EU, tako da je odigrao "odlučujuću ulogu" u završetku konflikta na Kosovu 1999, u Indoneziji 2005, Iraku, Sjevernoj Irskoj i na Afričkom rogu. Kad je 2005. godine Kofi Anan izabrao Ahtisarija za specijalnog izaslanika za statusni proces o Kosovu, nije se znalo ono što je danas objelodanjeno da je čitav proces bio samo providna priprema za otcjepljenje Kosova od Srbije.
Novinar se osvrnuo na članak Gregori Eliha, direktora "Risrč Instituta" u Jasenovcu, koji u tekstu "Kako je dobijena Nobelova nagrada" podsjeća da je Ahtisari prijetio bombardovanjem Beograda, u kojem bi poginulo pola miliona ljudi za samo nedelju dana i zaključio: "Rat na Kosovu nije bio ništa drugo do brutalno kasapljenje Srba".
U najnovijem projektu Ole Flym se bavi periodom prije 11. septembra 2001. godine istražujući ulogu kompanije Taliban Oil u trgovini oružjem, koja je dobila 100.000 kruna podrške od organizacije Frit Ord da bi podržala norveške industrijske interese u oblasti Avganistana, gdje velike naftne kompanije biju bitku za kontrolu nad prirodnim resursima.
"Očigledno je da rat u Avganistanu predstavlja dio mnogo većeg plana i da nije u pitanju samo borba za prava žena i demokratiju. Prilikom pravdanja izbora budućih ratova ima mnogo cinizma, kako od strane političko-bezbjednosnih struktura, tako i političko-energetskog sektora. Ovaj film je još uvijek daleka budućnost", kaže Ola Flym.
Očigledno je da je Jugoslavija bila samo jedna epizoda u lančanom slijedu događaja, o čemu će budući analitičari svjetske političke scene imati šta da kažu. Ola se nada da će neko poslije njega na osnovu preostalih neiskorišćenih materijala nastaviti mukotrpan posao traganja za kompletnom istinom o agresiji na Jugoslaviju i poći tragom "neiskorišćenog" oružja iz Bosne:
"Iz ove distance uviđamo da su se mnogi sadržaji u današnjim ratovima premjestili iz Bosne, a mnogo oružja koje je ostalo u Bosni našlo je put do Iraka, poslije invazije 2003. godine.
Akciju gušenja istine o Srebrenici i progona Ole Fluma, predvodi Age Bohgrevnik iz Norveškog Helsinškog komiteta, koji još od 1990. zagovara ideju unitarne BiH i nezavisnog Kosova. Hajci na reditelja pridružio se i Sven Alkalaj, koji "najstrožije osuđuje" prikazivanje ovog dokumentarnog filma u kom se reditelj "izruguje muslimanskim žrtvama". Napad na Olu stigao je čak do Savjeta za radiodifuziju Norveške kao i od Vrhunskog novinarskog stručnog odbora za slobodnu štampu. On će pred njima morati uskoro da dokaže da nije prekoračio standarde slobode govora i štampe u Norveškoj.
Međutim, novinar Venećilde kaže da bi "Helsinški komitet i norveška štampa sami morali da odgovaraju zato što su poslednjih 20 godina flagrantno kršili minimalne standarde prava na slobodno informisanje u Norveškoj, prećutkujući srpske žrtve i plasirajući tendenciozan izbor poluinformacija i proizvoljnu interpretaciju istorijskih procesa, uz srbofobičnu propagandu koja plasira laži i namjerne činjeničke greške".
Dok Srbi u Srbiji nisu imali mogućnost da vide ove filmove, a srpska vlada skrštenih ruku posmatra kako srpski taoci u Hagu čekaju presudu suda čije osude piše Vašington, bošnjačka propagnda je u akciji. BH Glasnik iz Norveške piše da je bošnjački lobi iz Norveške organizovao više grupa koje prate štampu i odmah reaguju na napise protivu njih. Ove grupe će uporno tražiti od norveškog parlamenta da donese Rezoluciju o Srebrenici, po uzoru na Amerikance, a posebna grupa radi na novoj tužbi protivu Ole Fluma.
Možda zvuči nevjerovatno, ali Srbija je odbila da otkupi Olin film, iako je on u međuvremenu preuzet od velikog broja evropskih zemalja.
Izvor: Frontal
http://www.vesti011.com/2011/07/norvesko-videnje-srebrenice/
http://vimeo.com/25623292
(edited)
Norveški reditelj i nezavisni novinar-istraživač Ola Flum uzdrmao je "politički korektan" dio norveške javnosti dvodijelnim dokumentarnim filmom o Srebrenici, nedavno prikazanom na norveškoj TV.
Srbija ne želi da otkupi film, a nijedan naš medij ne smije o tome da napiše ni slovo.
Ola Flym je na osnovu materijala snimljenih na terenu napravio dokumentarni film, u namjeri da razobliči medijske laži isfabrikovane na ratom zahvaćenim područjima Jugoslavije. Ovaj film je došao u pravom trenutku, da poslije Hermanove knjige "Masakr u Srebrenici" osvijetli jedan drugačiji pogled na balkansku tragediju.
Za istinu je značajno to što ova djela dolaze sa različitih krajeva svijeta - nisu sinhronizovana, ni naručena, već, naprotiv, autorima otežavaju opstanak na medijskoj sceni, a Ola bi čak mogao imati velike probleme sa jakim muslimanskim lobijem u Norveškoj. Iako je do sada snimio tridesetak dokumentarnih filmova boraveći u Africi, SAD i Rusiji, čini se da je najviše odjeka imao ovaj balkanski - vjerovatno najkontroverzniji. Iz svjedočenja stranih vojnih lica na "privremenom radu" u ratom zahvaćenoj Jugoslaviji, kao i snimaka u kojima se vidi ulazak generala Mladića u praznu Srebrenicu, ruše se etablirani tabui o "nenaoružanoj" vojsci Alije Izetbegovića i 8.000 "ubijenih" civila.
Ovaj dokumentarni film u dva dijela ("Grad koji se može žrtvovati" i "Tragovi iz Sarajeva") već je uzdrmao norvešku javnost, a muslimani koji su sarađivali na filmu su se naknadno - poslije prijetnji smrću - ogradili od filma i učešća u njemu.
Jedna od rijetkih osoba koja se usudila da javno stane u odbranu Ole Flyma je dr Zorica Mitić, ona se već godinama uporno javno oglašava u odbranu istine o srpskom narodu, a u interesu - kako ona kaže - "njenog norveškog naroda", u Novom svjetskom poretku osuđenog na vjerovanje u laži, bez prava na sumnju.
"U svakom ratu prvo umire istina i prve ubice su mediji. Oni proizvode naručene slike unaprijed režiranih događaja sa ciljem da se izazovu predviđene reakcije. Zato su analize ratnih dešavanja sa vremenske distance vrlo važne jer se mogu postaviti u širu i pregledniju perspektivu dešavanja u svijetu, kako bi se dobile mnoge nijanse. Ola Flum je napravio takvu analizu i uz to je riječ dao muslimanskoj strani u Bosni. Muslimani u Bosni nisu homogeni u poimanju ratnih dešavanja i oni koji su bili u Sreberenici se osjećaju izdatim od vlastitog rukovodstva. Upravo to je prikazano u dokumentarnom materijalu, na kojem je režiser radio veoma odgovorno punih deset godina u saradnji sa Dejvidom Hebditom (Bi-Bi-Si) i dva muslimanska novinara."
"Mnogi razmišljaju o Srebrenici kao o novom holokaustu u Evropi, gdje je ubijeno 8.000 ljudi. U stvarnosti - to je bilo mnogo sveobuhvatnije i komplikovanije ratno dešavanje. Mi pokazujemo kako Mladić dejstvuje kao general koji želi da preuzme kontrolu nad jednom oblasti. Grad je napušten i oko 15.000 muškaraca je pobjeglo putem kroz srpske oblasti do muslimanskih linija. Niko ne zna koliko njih je naoružano. Nama se čini da je to ekstremno haotična situacija, nikako kao planirano etničko čišćenje", rekao je reditelj filma Ola Flum.
O motivima svjedoka da iskreno progovore o ovom tragičnom događaju, Ola iznosi sledeće podatke:
"Mi smo radili skoro isključivo sa muslimanskim izvorima. Preživjeli su nam pričali da su se osjećali izdani od svojih nadređenih u igri oko teritorije. Iz tih svjedočanstava se nedvosmisleno vidi da su muslimanski lideri bili spremni da žrtvuju Srebrenicu ne bi li dobili oblasti oko Sarajeva".
Flym izjavljuje da se iz dokumenata vidi da su muslimanski teroristi - mudžahedini iz Avganistana i Al Kaida došli u Bosnu sa oružjem i borcima, kako bi bili dio procesa građenja moderne Al Kaide.
"U filmu o tome svjedoče izvori iz američke obavještajne službe koji potvrđuju da su SAD omogućavale krijumčarenje oružja za muslimansku vojsku u demilitarizovanim zonama, uključujući i ispuštanje oružja blizu norveške baze UN u Tuzli, nedaleko od Srebrenice. Tokom ovakvih nelegalnih istovara bili su ugroženi životi norveških vojnika, zato što su srpske snage - kad su vidjele o kakvoj se prljavoj igri radi - reagovale artiljerijskom paljbom na položaje UN. U jednom takvom napadu ubijen je jedan norveški vojnik", kaže Flum.
Reditelj je imao priliku da govori o još jednoj laži američke pi-ar firme "Ruder Fin", Bernara Kušnera, ona je lansirala propagandnu farsu o srpskim logorima za istrebljenje, za koje se kasnije pokazalo da su bili sabirni centri za razmjenu zatvorenika, što je potvrdio i Alija Izetbegović.
Rat u Bosni - koji je rezultirao totalnim uništenjem Jugoslavije, imao je za cilj da razbije socijalističku Jugoslaviju i njen socijalistički sistem, ne bi li zemlju stavili pod multinacionalnu kontrolu, što bi stavilo pod kontrolu i strateški važnu rijeku Dunav. Posljedica je četvorogodišnji rat, poguban za sve narode na tim prostorima - kako za muslimane u Bosni, tako i za Srbe i Hrvate.
Kad je u pitanju uloga Ahtisarija, nominovanog za Nobelovu nagradu za mir 2008. godine, Ola Flum podsjeća da je on bio samo marioneta SAD, NATO i EU, tako da je odigrao "odlučujuću ulogu" u završetku konflikta na Kosovu 1999, u Indoneziji 2005, Iraku, Sjevernoj Irskoj i na Afričkom rogu. Kad je 2005. godine Kofi Anan izabrao Ahtisarija za specijalnog izaslanika za statusni proces o Kosovu, nije se znalo ono što je danas objelodanjeno da je čitav proces bio samo providna priprema za otcjepljenje Kosova od Srbije.
Novinar se osvrnuo na članak Gregori Eliha, direktora "Risrč Instituta" u Jasenovcu, koji u tekstu "Kako je dobijena Nobelova nagrada" podsjeća da je Ahtisari prijetio bombardovanjem Beograda, u kojem bi poginulo pola miliona ljudi za samo nedelju dana i zaključio: "Rat na Kosovu nije bio ništa drugo do brutalno kasapljenje Srba".
U najnovijem projektu Ole Flym se bavi periodom prije 11. septembra 2001. godine istražujući ulogu kompanije Taliban Oil u trgovini oružjem, koja je dobila 100.000 kruna podrške od organizacije Frit Ord da bi podržala norveške industrijske interese u oblasti Avganistana, gdje velike naftne kompanije biju bitku za kontrolu nad prirodnim resursima.
"Očigledno je da rat u Avganistanu predstavlja dio mnogo većeg plana i da nije u pitanju samo borba za prava žena i demokratiju. Prilikom pravdanja izbora budućih ratova ima mnogo cinizma, kako od strane političko-bezbjednosnih struktura, tako i političko-energetskog sektora. Ovaj film je još uvijek daleka budućnost", kaže Ola Flym.
Očigledno je da je Jugoslavija bila samo jedna epizoda u lančanom slijedu događaja, o čemu će budući analitičari svjetske političke scene imati šta da kažu. Ola se nada da će neko poslije njega na osnovu preostalih neiskorišćenih materijala nastaviti mukotrpan posao traganja za kompletnom istinom o agresiji na Jugoslaviju i poći tragom "neiskorišćenog" oružja iz Bosne:
"Iz ove distance uviđamo da su se mnogi sadržaji u današnjim ratovima premjestili iz Bosne, a mnogo oružja koje je ostalo u Bosni našlo je put do Iraka, poslije invazije 2003. godine.
Akciju gušenja istine o Srebrenici i progona Ole Fluma, predvodi Age Bohgrevnik iz Norveškog Helsinškog komiteta, koji još od 1990. zagovara ideju unitarne BiH i nezavisnog Kosova. Hajci na reditelja pridružio se i Sven Alkalaj, koji "najstrožije osuđuje" prikazivanje ovog dokumentarnog filma u kom se reditelj "izruguje muslimanskim žrtvama". Napad na Olu stigao je čak do Savjeta za radiodifuziju Norveške kao i od Vrhunskog novinarskog stručnog odbora za slobodnu štampu. On će pred njima morati uskoro da dokaže da nije prekoračio standarde slobode govora i štampe u Norveškoj.
Međutim, novinar Venećilde kaže da bi "Helsinški komitet i norveška štampa sami morali da odgovaraju zato što su poslednjih 20 godina flagrantno kršili minimalne standarde prava na slobodno informisanje u Norveškoj, prećutkujući srpske žrtve i plasirajući tendenciozan izbor poluinformacija i proizvoljnu interpretaciju istorijskih procesa, uz srbofobičnu propagandu koja plasira laži i namjerne činjeničke greške".
Dok Srbi u Srbiji nisu imali mogućnost da vide ove filmove, a srpska vlada skrštenih ruku posmatra kako srpski taoci u Hagu čekaju presudu suda čije osude piše Vašington, bošnjačka propagnda je u akciji. BH Glasnik iz Norveške piše da je bošnjački lobi iz Norveške organizovao više grupa koje prate štampu i odmah reaguju na napise protivu njih. Ove grupe će uporno tražiti od norveškog parlamenta da donese Rezoluciju o Srebrenici, po uzoru na Amerikance, a posebna grupa radi na novoj tužbi protivu Ole Fluma.
Možda zvuči nevjerovatno, ali Srbija je odbila da otkupi Olin film, iako je on u međuvremenu preuzet od velikog broja evropskih zemalja.
Izvor: Frontal
http://www.vesti011.com/2011/07/norvesko-videnje-srebrenice/
http://vimeo.com/25623292
(edited)
Poljoprivreda, poljoprivreda, poljoprivreda
Možda i nije neka metafora, ali svi znamo onu basnu o pastiru koji je malo malo vikao vuk, vuk, vuk... Potom bi okolni meštani dotrčali i videli da vuka nema. Nažalost ova priča me podseća na našu vlast i političare, koji pred svake izbore spominju poljoprivredu, kao motor razvoja, a posle izbora ta podrška uvek izostane. Na njihovu sreću paori su uspeli da prežive, a preživeće i godine koje dolaze bez podrške vlade u Beogradu.
U poslednjih nekoliko meseci priča svih političkih stranaka u Srbiji se svela na poljoprivredu, kao jednu od glavnih razvojnih šansi, možda i više od dogme EU nema alternativu. Potpuno je logično da bi trebalo dati što veću podršku poljoprivredi imajući u vidu trend rasta cena poljoprivrednih proizvoda, uglavnom povoljne zemljišne i klimatske uslove koji ovde preovlađuju, kao i samu vitalnost ove grane uprkos njenom uništavanju već više od pola decenije. Jedini problem koji se postavlja pred naše vredne paore je koje tu „vuk“ ili ti ko će sa reči preći na dela.
„Rekonstruisana“ vlada premijera „izašli smo iz krize“ Cvetkovića, po pitanju poljoprivrede proteklih meseci ponovo gasi požar koji je sama raspirila. Stočarstvo i govedarstvo su izuzetno aktuelne teme ovih dana. Mada ova saga o mlečnom govedarstvu traje već više od dve decenije, za vreme vlada premijera Cvetkovića došlo je do nekoliko obrta. Podsetio bih naše sugrađane da su tokom 2009. godine paori prosipali viškove mleka, da su tada tražili pomoć od strane države, države koja je dozvolila prekomeran uvoz mleka u prahu, na taj način proizvela krizu i da je posledica toga bilo smanjenje mlečnih goveda za nešto više od 60.000 grla u Vojvodini, a preko 100.000 grla na nivou cele Srbije. Nakon samo godinu dana došlo je do onoga na šta su paori upozoravali, nestašice mleka. Kako bi priča bila još zanimljivija novi ministar je obećao veću podršku stočarima u vidu subvencionisanih kredita i da će biti uvezen veći broj steonih junica i teladi. Zaplet kakav se samo poželeti može. Imate viškove mleka, tražite od države pomoć, kako bi se ti viškovi otkupili i preradili za robne rezerve, jer ukoliko do toga ne dođe sledi smanjenje broja mlečnih grla, a posle izvesnog perioda dolazi i do nestašice mleka. Međutim vlast u Srbiji, kao i svaka predhodno „demokratski“ izabrana, niti ima sluha, niti ima viziju razvoja poljoprivrede, ignoriše ove zahteve i svojim (ne)delovanjem potpiruje požar. Požar svoj vrhunac dostiže tokom 2010. kada su prazni rafovi sa mlekom, građani nezadovoljni, a Srbija počinje da uvozi mleko. Nakon toga država pokušava da gasi rasplamsali požar sa kantama vode, odnosno subvencionisanim kreditima i uvozom priplodnog materijala sa zapada. Umesto da su to uradili još 2009. godine i sa interventnim otkupom ugasili požar u njegovom nastanku, sačuvali stočni fond, sprečili nestašicu mleka i nezadovoljstvo građana Srbije.
Želeo bih da se sada malo posvetim računu nanete štete poljoprivredi Srbije, samoj državi i građanima koji finansiraju nesposobnu vlast. Čista matematika kaže da 100.000 grla puta 2.000 evra za steonu junicu vredi 200 miliona evra. Takođe u štetu nije uračunato neproizvedeno mleko i telad koja su se mogla dobiti od tih 100.000 krava muzara. Ovaj požar „rekonstruisana“ vlada namerava da ugasi sa subvencionisanim kreditima vrednim 27 miliona evra (ovaj novac ide na račun banaka i paori nemaju velike koristi od njega), kao i uvozom junica i teladi. Da li će iko odgovarati za nanetu štetu? Naravno da neće, a mislim da bi doživotna robija bila premlaka kazna za ovakav zločin prema sopstvenim građanima.
Na kraju da dam neki zaključak. Predizborna kampanja se zaukava, tu je sada „paorski“ pokret „Bogata Srbija“, očekujem sve više i više obećanja paorima o ulaganjima u našu razvojnu šansu poljoprivredu. Problem je samo što su to prazne priče i da nakon izbora nema ništa od sprovođenja izbornih obećanja. Nažalost narod je apatičan, razočaran, posvađan, nepismen i nema šanse da izabere najbolju od ponuđenih političkih opcija, kojih će biti puno, ali samo je jedan odgovor pravi.
1.http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2011&mm=08&dd=21&nav_id=536410
2.http://slobodnavojvodina.org/index.php/english/plugins/system/cdscriptegrator/libraries/highslide/components/com_comment/index.php?option=com_content&view=article&id=330:vojvoanske-muzare-pod-no&catid=48:ekonomija&Itemid=61
3.http://www.agropress.org.rs/tekstovi/14215.html
4.http://www.blic.rs/tag/27558/Nestasica-mleka
5.http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/254315/Dovoljno-sredstava-za-subvencionisanje-poljoprivrednika
Možda i nije neka metafora, ali svi znamo onu basnu o pastiru koji je malo malo vikao vuk, vuk, vuk... Potom bi okolni meštani dotrčali i videli da vuka nema. Nažalost ova priča me podseća na našu vlast i političare, koji pred svake izbore spominju poljoprivredu, kao motor razvoja, a posle izbora ta podrška uvek izostane. Na njihovu sreću paori su uspeli da prežive, a preživeće i godine koje dolaze bez podrške vlade u Beogradu.
U poslednjih nekoliko meseci priča svih političkih stranaka u Srbiji se svela na poljoprivredu, kao jednu od glavnih razvojnih šansi, možda i više od dogme EU nema alternativu. Potpuno je logično da bi trebalo dati što veću podršku poljoprivredi imajući u vidu trend rasta cena poljoprivrednih proizvoda, uglavnom povoljne zemljišne i klimatske uslove koji ovde preovlađuju, kao i samu vitalnost ove grane uprkos njenom uništavanju već više od pola decenije. Jedini problem koji se postavlja pred naše vredne paore je koje tu „vuk“ ili ti ko će sa reči preći na dela.
„Rekonstruisana“ vlada premijera „izašli smo iz krize“ Cvetkovića, po pitanju poljoprivrede proteklih meseci ponovo gasi požar koji je sama raspirila. Stočarstvo i govedarstvo su izuzetno aktuelne teme ovih dana. Mada ova saga o mlečnom govedarstvu traje već više od dve decenije, za vreme vlada premijera Cvetkovića došlo je do nekoliko obrta. Podsetio bih naše sugrađane da su tokom 2009. godine paori prosipali viškove mleka, da su tada tražili pomoć od strane države, države koja je dozvolila prekomeran uvoz mleka u prahu, na taj način proizvela krizu i da je posledica toga bilo smanjenje mlečnih goveda za nešto više od 60.000 grla u Vojvodini, a preko 100.000 grla na nivou cele Srbije. Nakon samo godinu dana došlo je do onoga na šta su paori upozoravali, nestašice mleka. Kako bi priča bila još zanimljivija novi ministar je obećao veću podršku stočarima u vidu subvencionisanih kredita i da će biti uvezen veći broj steonih junica i teladi. Zaplet kakav se samo poželeti može. Imate viškove mleka, tražite od države pomoć, kako bi se ti viškovi otkupili i preradili za robne rezerve, jer ukoliko do toga ne dođe sledi smanjenje broja mlečnih grla, a posle izvesnog perioda dolazi i do nestašice mleka. Međutim vlast u Srbiji, kao i svaka predhodno „demokratski“ izabrana, niti ima sluha, niti ima viziju razvoja poljoprivrede, ignoriše ove zahteve i svojim (ne)delovanjem potpiruje požar. Požar svoj vrhunac dostiže tokom 2010. kada su prazni rafovi sa mlekom, građani nezadovoljni, a Srbija počinje da uvozi mleko. Nakon toga država pokušava da gasi rasplamsali požar sa kantama vode, odnosno subvencionisanim kreditima i uvozom priplodnog materijala sa zapada. Umesto da su to uradili još 2009. godine i sa interventnim otkupom ugasili požar u njegovom nastanku, sačuvali stočni fond, sprečili nestašicu mleka i nezadovoljstvo građana Srbije.
Želeo bih da se sada malo posvetim računu nanete štete poljoprivredi Srbije, samoj državi i građanima koji finansiraju nesposobnu vlast. Čista matematika kaže da 100.000 grla puta 2.000 evra za steonu junicu vredi 200 miliona evra. Takođe u štetu nije uračunato neproizvedeno mleko i telad koja su se mogla dobiti od tih 100.000 krava muzara. Ovaj požar „rekonstruisana“ vlada namerava da ugasi sa subvencionisanim kreditima vrednim 27 miliona evra (ovaj novac ide na račun banaka i paori nemaju velike koristi od njega), kao i uvozom junica i teladi. Da li će iko odgovarati za nanetu štetu? Naravno da neće, a mislim da bi doživotna robija bila premlaka kazna za ovakav zločin prema sopstvenim građanima.
Na kraju da dam neki zaključak. Predizborna kampanja se zaukava, tu je sada „paorski“ pokret „Bogata Srbija“, očekujem sve više i više obećanja paorima o ulaganjima u našu razvojnu šansu poljoprivredu. Problem je samo što su to prazne priče i da nakon izbora nema ništa od sprovođenja izbornih obećanja. Nažalost narod je apatičan, razočaran, posvađan, nepismen i nema šanse da izabere najbolju od ponuđenih političkih opcija, kojih će biti puno, ali samo je jedan odgovor pravi.
1.http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2011&mm=08&dd=21&nav_id=536410
2.http://slobodnavojvodina.org/index.php/english/plugins/system/cdscriptegrator/libraries/highslide/components/com_comment/index.php?option=com_content&view=article&id=330:vojvoanske-muzare-pod-no&catid=48:ekonomija&Itemid=61
3.http://www.agropress.org.rs/tekstovi/14215.html
4.http://www.blic.rs/tag/27558/Nestasica-mleka
5.http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/254315/Dovoljno-sredstava-za-subvencionisanje-poljoprivrednika
Zile, budi principijelan pa napusti stranku ako si za revoluciju, posto nisi srednjoskolac da ne razumes u sta si usao.
Zile gleda svojim ocima...to je danas privilegija.
Cudno mi je opet da se kajzerica javio prvi, al ajd da opet ja pocnem da mracim, a on mozda opet da pocne da prica kako je u svetu nikad bolje.
Meni se opet cini da smo mi ustvari svet umanjen za 200%, ali refleksija svetskih trendova, a oni su pod uticajem totalne globalizacije i modernog ( monetarno-finansijskog) imperijalizma. Postoji podatak svetske trgovinske organizacije da je u poslednjih 15 godina cena hrane porasla 10 puta vise nego cena energenata?! To vidim i sam, sa 3000 dinara benzina odem na more sa zenom i cerkama a kada odem na pijacu sa 3000 dinara kupim ono sto mi je dovoljno za 2-3 dana. Mediji, kao glavni carobni stapic imperijalistickih kurajbera, potenciraju cenu derivata i skokove cena derivata, pozivaju na stednju derivata, ugradnje kojekakvih stedisa toplote, solarnih sistema, trte-mrte iz dva razloga: prvi je taj sto su najjace imperijalisticke zemlje danasnjice ( sa izuzecem SAD) potpuno energetski zavisne od Rusije i arapskih zemalja, a drugi, po navodina najkontroverznijeg analiticara svetskih trendova Gerarda Celeste-a taj sto je osnov svake globalizacije da obican covek-pojedinac ne sme da bude nezavistan od sistema. A taj obican covek moze da ima svoju bastu, stalu ali ne moze svoju busotinu i rafineriju nafte.
Inace doticni g-din Celeste je pre 10-tak godina "prognozirao" veliku krizu nalik na depresiju 30 godina, koja ce se po njemu zavrsiti za 10-tak godina ( 2019-2021) potpunim raspadom svetskog monetarnog sistema, a jedini nacin da se kriza prebrodi je novi revolucionarni pronalazak tipa tocka ili interneta...
Cudno mi je opet da se kajzerica javio prvi, al ajd da opet ja pocnem da mracim, a on mozda opet da pocne da prica kako je u svetu nikad bolje.
Meni se opet cini da smo mi ustvari svet umanjen za 200%, ali refleksija svetskih trendova, a oni su pod uticajem totalne globalizacije i modernog ( monetarno-finansijskog) imperijalizma. Postoji podatak svetske trgovinske organizacije da je u poslednjih 15 godina cena hrane porasla 10 puta vise nego cena energenata?! To vidim i sam, sa 3000 dinara benzina odem na more sa zenom i cerkama a kada odem na pijacu sa 3000 dinara kupim ono sto mi je dovoljno za 2-3 dana. Mediji, kao glavni carobni stapic imperijalistickih kurajbera, potenciraju cenu derivata i skokove cena derivata, pozivaju na stednju derivata, ugradnje kojekakvih stedisa toplote, solarnih sistema, trte-mrte iz dva razloga: prvi je taj sto su najjace imperijalisticke zemlje danasnjice ( sa izuzecem SAD) potpuno energetski zavisne od Rusije i arapskih zemalja, a drugi, po navodina najkontroverznijeg analiticara svetskih trendova Gerarda Celeste-a taj sto je osnov svake globalizacije da obican covek-pojedinac ne sme da bude nezavistan od sistema. A taj obican covek moze da ima svoju bastu, stalu ali ne moze svoju busotinu i rafineriju nafte.
Inace doticni g-din Celeste je pre 10-tak godina "prognozirao" veliku krizu nalik na depresiju 30 godina, koja ce se po njemu zavrsiti za 10-tak godina ( 2019-2021) potpunim raspadom svetskog monetarnog sistema, a jedini nacin da se kriza prebrodi je novi revolucionarni pronalazak tipa tocka ili interneta...
Jaksa, osim sto mi meris grafik javljanja, ne kenjaj :)
niikad nisam falio beli svet.
ako nisam bio jasan, ok, evo:
drug Zile je ucesnik u prljavoj igri zvanoj parlamentarna demokratija. naravno nema uspeha jer on i drugari nemaju potrebne skilove.
u postovima precesto zali zbog neizvodljivosti levorucije, sto se po difoltu kosi s njegovim oficijelnim opredeljenjem. malo sizofreno, kaj ne?
ako si druze za pusku, onda je zemi prvi.
ovako zajebavas potencijalne birace/levorucionare.
nikad ne bi glasao/stao iza nekog ko ne zna sta hoce ili hoce nesto naopako.
vlast ne valja, kladim se da nikad nece ni valjati.
alternativa?
krv na ulicama...
super!
niikad nisam falio beli svet.
ako nisam bio jasan, ok, evo:
drug Zile je ucesnik u prljavoj igri zvanoj parlamentarna demokratija. naravno nema uspeha jer on i drugari nemaju potrebne skilove.
u postovima precesto zali zbog neizvodljivosti levorucije, sto se po difoltu kosi s njegovim oficijelnim opredeljenjem. malo sizofreno, kaj ne?
ako si druze za pusku, onda je zemi prvi.
ovako zajebavas potencijalne birace/levorucionare.
nikad ne bi glasao/stao iza nekog ko ne zna sta hoce ili hoce nesto naopako.
vlast ne valja, kladim se da nikad nece ni valjati.
alternativa?
krv na ulicama...
super!
Oket, mozda je bio Uger, mislim da se na moj defetizam prosli put javio neko i rekao kako je u principu sve superiska, da se u EU najbolje zivi, putovanja, klopa jeftina trte-mrte, da nije tako bilo od ludih 70-tih...
Elem, od onda, krenulo lupanje po Libiji zbog jedne jedine sirovine koju pored peska imaju a to nije paradajz, poruseno pola Londona i ostalih UK gradova od strane mladica kojima sve super ide u zivotu, najavljen pa vestacki prekinut bankrot amerike, koja je realno bankrot vec vise od 10 godina...
Drug Zile ima voljni momenat, a sto jes-jes, lose je to sto podize paljevinu poput mene a nema realnih temelja za revoluciju...Nema realnog "neprijatelja", to je jos jedna on animacija modernog imperijalizma. Nasa vlast nije kriva, jer nema resenja. Po svakom pitanju imas bar 10 resenja od kojih ni jedno nije ispravno za 50% populacije.
Fali jedan mozak u Srbiji, bagerom nije islo, ja sam uvek bio za plamen na skupstini ali sad kanda to nije resenje...
Elem, od onda, krenulo lupanje po Libiji zbog jedne jedine sirovine koju pored peska imaju a to nije paradajz, poruseno pola Londona i ostalih UK gradova od strane mladica kojima sve super ide u zivotu, najavljen pa vestacki prekinut bankrot amerike, koja je realno bankrot vec vise od 10 godina...
Drug Zile ima voljni momenat, a sto jes-jes, lose je to sto podize paljevinu poput mene a nema realnih temelja za revoluciju...Nema realnog "neprijatelja", to je jos jedna on animacija modernog imperijalizma. Nasa vlast nije kriva, jer nema resenja. Po svakom pitanju imas bar 10 resenja od kojih ni jedno nije ispravno za 50% populacije.
Fali jedan mozak u Srbiji, bagerom nije islo, ja sam uvek bio za plamen na skupstini ali sad kanda to nije resenje...
nisam ja da druga Zileta besimo za jaja, nego da se opredeli ili za listic ili za barut.
ne mogu oba.
u EU se bolje zivi i tu nema sumnje, inace bi mi njih ucenjivali, jebavali, uslovljavali i finansirali. pre toga bi znali da proizvedemo bar jedan posten automobil.
verovatno bi i mi u tom slucaju lupali Libiju.
sve u svemu, djoka smo na biciklu.
da smo neki kurac od ljudi bar bi bili kadri da izadjemo u milionskom skoru i sednemo na trotoar dok ne smanje sebi plate na max 500e dok traje zikrija.
ne mogu oba.
u EU se bolje zivi i tu nema sumnje, inace bi mi njih ucenjivali, jebavali, uslovljavali i finansirali. pre toga bi znali da proizvedemo bar jedan posten automobil.
verovatno bi i mi u tom slucaju lupali Libiju.
sve u svemu, djoka smo na biciklu.
da smo neki kurac od ljudi bar bi bili kadri da izadjemo u milionskom skoru i sednemo na trotoar dok ne smanje sebi plate na max 500e dok traje zikrija.
znam da nije...bio je kajzer :) sad sam nasao...
Nego citam mesec dana vec pojedine Asanzove tekstove ( i ne samo njegove, ali sa vikiliks-a uglavnom ) o sprovodjenju monetarno-finansijskog imperijalizma koji traje vec preko 40 godina. Kako se siri na drzavu, zvucace poznato:
prvo drzava "napadac" ulazi u monetarni sistem drzave zrtve preko bankarskog sistema, otvarajuci zastrasujucom brzinom izuzetno razvijenu mrezu banaka, ciji "branch-evi" se otvaraju bukvalno u svakom kvartu svakog sela, naselja, grada. To su u 99% slucajeva tzv "cerke" banke maticne banke cije je sediste u drzavi "napadacu". Ta mreza banaka plasira izuzetno nepovoljne kreditne linije, koje imaju za cilj da zaduze populaciju i uniste privredni sistem, stvarajuci "zavisne mumije" tj preduzeca koja svojom delatnoscu ne mogu da pokriju kamatno zaduzenje a o glavnici da ne govorim. Drzava gotovo da nema koristi od takvih banaka jer se na kraju svake fiskalne godine kada bi drzava trebalo da sa odredjenim procentom oporezuje ogromnu dobit tih banaka - te cerke banke od svoje maticne banke uzimaju "prividne-nepovoljne" kredite, cime stvaraju neprirodan trosak, umanjujuci svoju dobit i ispumpavajuci devizne potencijale drzave zrtve. Drzava zrtva ostaje uskracena za porez na dobit jer dobiti nema. Kada se proces osiromasenja i prezaduzenosti zavrsi ( period od 20-35 godina u najvecem broju nerazvijenih i slaborazvijenih drzava ) tek tada u drzavu zrtvu ulaze ozbiljne banke ( PARIBAS, CITYBANK...) koji imaju izuzetno povoljne kreditne linije, ali te kreditne linije i nisu namenjene privredi drzave zrtve koja je ili prezaduzena i kreditno nesposobna ili vise i ne postoji, nego stranom kapitalu koji se, predstavljajuci se kao spasilac posrnule privrede, stvorio na siromasnim rusevinama monetarnog sistema drzave zrtve. Sada strani kapital dobija jeftinu-prezaduzenu radnu snagu i odlicne kreditne linije kojima brani svoj uticaj, a kredite i validnost bankarskog sistema garantuje sama drzava zrtva tako da ne postoji ni poslovni rizik za investicione banke. Rezultati se vide na primerima Indokine, ex SFRJ, Bugarske, Rumunije, Madjarske...
Kontam da smo na pola puta negde :)))
Nego citam mesec dana vec pojedine Asanzove tekstove ( i ne samo njegove, ali sa vikiliks-a uglavnom ) o sprovodjenju monetarno-finansijskog imperijalizma koji traje vec preko 40 godina. Kako se siri na drzavu, zvucace poznato:
prvo drzava "napadac" ulazi u monetarni sistem drzave zrtve preko bankarskog sistema, otvarajuci zastrasujucom brzinom izuzetno razvijenu mrezu banaka, ciji "branch-evi" se otvaraju bukvalno u svakom kvartu svakog sela, naselja, grada. To su u 99% slucajeva tzv "cerke" banke maticne banke cije je sediste u drzavi "napadacu". Ta mreza banaka plasira izuzetno nepovoljne kreditne linije, koje imaju za cilj da zaduze populaciju i uniste privredni sistem, stvarajuci "zavisne mumije" tj preduzeca koja svojom delatnoscu ne mogu da pokriju kamatno zaduzenje a o glavnici da ne govorim. Drzava gotovo da nema koristi od takvih banaka jer se na kraju svake fiskalne godine kada bi drzava trebalo da sa odredjenim procentom oporezuje ogromnu dobit tih banaka - te cerke banke od svoje maticne banke uzimaju "prividne-nepovoljne" kredite, cime stvaraju neprirodan trosak, umanjujuci svoju dobit i ispumpavajuci devizne potencijale drzave zrtve. Drzava zrtva ostaje uskracena za porez na dobit jer dobiti nema. Kada se proces osiromasenja i prezaduzenosti zavrsi ( period od 20-35 godina u najvecem broju nerazvijenih i slaborazvijenih drzava ) tek tada u drzavu zrtvu ulaze ozbiljne banke ( PARIBAS, CITYBANK...) koji imaju izuzetno povoljne kreditne linije, ali te kreditne linije i nisu namenjene privredi drzave zrtve koja je ili prezaduzena i kreditno nesposobna ili vise i ne postoji, nego stranom kapitalu koji se, predstavljajuci se kao spasilac posrnule privrede, stvorio na siromasnim rusevinama monetarnog sistema drzave zrtve. Sada strani kapital dobija jeftinu-prezaduzenu radnu snagu i odlicne kreditne linije kojima brani svoj uticaj, a kredite i validnost bankarskog sistema garantuje sama drzava zrtva tako da ne postoji ni poslovni rizik za investicione banke. Rezultati se vide na primerima Indokine, ex SFRJ, Bugarske, Rumunije, Madjarske...
Kontam da smo na pola puta negde :)))
Ovo nije citat - ovo je prepev, a meni, revolucionarno raspolozenom, ovo deluje kao istina, sto ne znaci da jeste...
Svet je propao moj kajzeru, gotovo je...nego namazi opanke, pusku pa u Frusku :))))
Svet je propao moj kajzeru, gotovo je...nego namazi opanke, pusku pa u Frusku :))))